пик
Bulgarian
Pronunciation
- IPA(key): [pik]
- Rhymes: -ik
Etymology 1
Formally from Proto-Slavic *pikъ, a resultant noun of *pikati (“to pierce, to puncture”) (cf. Serbo-Croatian пи̏кати (“to stab”), Slovene píka (“puncture”)).
Noun
пик • (pik) m
Declension
References
- Nayden Gerov, Тодор Панчев (1901) “пикъ”, in Рѣчникъ на Блъгарскꙑй язꙑкъ. Съ тлъкувание рѣчи-тꙑ на Блъгарскꙑ и на Русскꙑ. [Dictionary of the Bulgarian language] (in Bulgarian), volume 4, Plovdiv: Дружествена печꙗтница "Съгласие.", page 30
Noun
пик • (pik) m (relational adjective пи́ков)
Declension
Related terms
- пи́ка (píka, “lance, pike”)
Macedonian
Pronunciation
- IPA(key): [pik]
Northern Altai
Etymology
From Proto-Turkic *bek. Cognate to Shor пек (pek), Khakas пик (pik), Chulym пӓк (päk), etc.
References
L. M. Tukmačev, editor (1995), “пик”, in Kumandinsko-Russkij Slovarʹ [Kumandy-Russian Dictionary], Biysk: Kandidat filologičeskix nauk, Izdatelʹstvo bijskij kotelʹščik, →ISBN
Russian
Pronunciation
- IPA(key): [pʲik]
Audio (file)
Noun
пик • (pik) m inan (genitive пи́ка, nominative plural пи́ки, genitive plural пи́ков, relational adjective пи́ковый)
Declension
Serbo-Croatian
Pronunciation
- IPA(key): /pîk/
Declension
Coordinate terms
Suits in Serbo-Croatian · боје (layout · text) | |||
---|---|---|---|
херц, срце | каро, коцка | пик, лист | треф, детелина |
Noun
пи̏к m (Latin spelling pȉk)
Noun
пи̏к m (Latin spelling pȉk)
- (archaic) place of skirmish, battleground
- 1861, Грго Мартић, Осветници, volume 3, Загреб: Драготин Албрехт, page 116:
- Борба дура и до пола дана, а ниједна не одступа страна са својега пика и мејдана.
- The fight is long and lasts till noon, but no side steps away from its field and ground.
Etymology 4
Borrowed from German Pik, Pick, like Serbo-Croatian имати пик на кога used in the phrase einen Pik auf jemanden haben.
Noun
пи̏к m (Latin spelling pȉk)
- shrewdness, scoff, wont to be mean
- 1924, Бранислав Нушић, Аутобиографија, Српски језик:
- Те су протине мисли биле у ствари врло утешне за мене, али ми пред професором нису могле ништа помоћи. Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупро бескрајним ћутањем, једном од оних мојих особина којом сам се често у школи одликовао.
А колико је овај професор имао пик баш на падеже, показаће и случај некога Станоја Стамболића. Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли:
– Молим, господине, да идем у авлији.
– Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те пустити – одговори му професор.
Стамболић се збуни, узврда се па очајно понови:
– Молим, господине, да идем у авлији!
– Реци правилно па ћу те пустити. Стамболић поче да се зноји и превија, које због падежа а које због невоље ради које је молио да изађе. Шапћу му другови и добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенео, дигао једну ногу и увио је око друге, па дрекну: – У авлију!
– Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! – вели професор.- These contrary thoughts were actually very comforting for me, but they could not help me in front of the professor. He resolutely asked me to tell him the fifth case of the noun “dog” which I resolutely resisted with endless silence, one of my qualities I was distinguished by in school.
And the extent to which this professor had a wont to be mean just with the cases, the case of some Stanoje Stambolić will also show. One afternoon, at the time of Great Lent, he raises his hand and begs:
– Please, Sir, let me go on the schoolyard.
– Say, Stambolić, that sentence correctly, and I will let you go – the professor replies.
Stambolić is perplexed, squirms and repeats desperately:
– Please, Sir, let me go on the schoolyard!
– Say it right and I'll let you go. Stambolić began to sweat and bend, partially because of the case and partially because of mishap by reason of which he asked to go out. Friends whisper to him and throw the ball to him, but Stambolić sweats, blushes, pulls one leg and twists it around the other, and then shouts: – To the schoolyard!
– Like this, it is right now, you can go now! – says the professor.
- These contrary thoughts were actually very comforting for me, but they could not help me in front of the professor. He resolutely asked me to tell him the fifth case of the noun “dog” which I resolutely resisted with endless silence, one of my qualities I was distinguished by in school.
Noun
пи̏к m (Latin spelling pȉk)
Interjection
пи̏к (Latin spelling pȉk)
References
- “пик”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 4, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 419
- “пик” in Hrvatski jezični portal or “пик” in Hrvatski jezični portal