возити
Old Church Slavonic
Etymology
From Proto-Slavic *voziti, from Proto-Balto-Slavic *waźī́ˀtei, from Proto-Indo-European *woǵʰéyeti, from *weǵʰ-.
Usage notes
- возити is in the class of Old Church Slavonic abstract verbs. Its counterpart, вести (vesti) is a concrete verb.
Conjugation
| 👤 singular | 👥 dual | 👤👥👥 plural | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| азъ (azŭ) | тꙑ (ty) | тъ (tŭ) | вѣ (vě) | ва (va) | та (ta) | мꙑ (my) | вꙑ (vy) | ти (ti) | |||||||||
| вожѫ (vožǫ) | возиши (voziši) | возитъ (vozitŭ) | возивѣ (vozivě) | возита (vozita) | возите (vozite) | возимъ (vozimŭ) | возите (vozite) | вожѫтъ (vožǫtŭ) | |||||||||
See also
- носити (nositi)
Serbo-Croatian
Etymology
Inherited from Proto-Slavic *voziti, from Proto-Balto-Slavic *waźī́ˀtei, from Proto-Indo-European *woǵʰéyeti, from *weǵʰ-.
Pronunciation
- IPA(key): /ʋǒziti/
- Hyphenation: во‧зи‧ти
Verb
во̀зити impf (Latin spelling vòziti)
- (transitive, intransitive) to drive (travel by operating a motorized vehicle)
- (transitive) to drive (convey (a person, etc.) in a wheeled motorized vehicle)
- (reflexive) to travel in a motorized vehicle (+instrumental)
Conjugation
Conjugation of возити
| Infinitive: возити | Present verbal adverb: во̏зе̄ћи | Past verbal adverb: возивши | Verbal noun: во̀же̄ње | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | возим | возиш | вози | возимо | возите | возе | |
| Future | Future I | возит ћу1 возићу |
возит ћеш1 возићеш |
возит ће1 возиће |
возит ћемо1 возићемо |
возит ћете1 возићете |
возит ће1 возиће |
| Future II | бу̏де̄м возио2 | бу̏де̄ш возио2 | бу̏де̄ возио2 | бу̏де̄мо возили2 | бу̏де̄те возили2 | бу̏дӯ возили2 | |
| Past | Perfect | возио сам2 | возио си2 | возио је2 | возили смо2 | возили сте2 | возили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам возио2 | би̏о си возио2 | би̏о је возио2 | би́ли смо возили2 | би́ли сте возили2 | би́ли су возили2 | |
| Imperfect | вожах | вожаше | вожаше | вожасмо | вожасте | вожаху | |
| Conditional I | возио бих2 | возио би2 | возио би2 | возили бисмо2 | возили бисте2 | возили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих возио2 | би̏о би возио2 | би̏о би возио2 | би́ли бисмо возили2 | би́ли бисте возили2 | би́ли би возили2 | |
| Imperative | — | вози | — | возимо | возите | — | |
| Active past participle | возио m / возила f / возило n | возили m / возиле f / возила n | |||||
| Passive past participle | вожен m / вожена f / вожено n | вожени m / вожене f / вожена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
Derived terms
- дово̀зити
- изво̀зити
- наво̀зити
- прево̀зити
- одво̀зити
- уво̀зити
Related terms
- во́зати impf
Ukrainian
Etymology
From Old Ukrainian возити (voziti), from Old East Slavic возити (voziti), from Proto-Slavic *voziti, from Proto-Balto-Slavic *waźī́ˀtei, from Proto-Indo-European *woǵʰéyeti, from *weǵʰ-.
Pronunciation
- IPA(key): [wɔˈzɪte]
Audio (file)
Usage notes
Conjugation
Conjugation of вози́ти, вози́ть (class 4c, imperfective, transitive)
| imperfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | вози́ти, вози́ть vozýty, vozýtʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | — |
| adverbial | во́зячи vózjačy |
вози́вши vozývšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
вожу́ vožú |
бу́ду вози́ти, бу́ду вози́ть, вози́тиму búdu vozýty, búdu vozýtʹ, vozýtymu |
| 2nd singular ти |
во́зиш vózyš |
бу́деш вози́ти, бу́деш вози́ть, вози́тимеш búdeš vozýty, búdeš vozýtʹ, vozýtymeš |
| 3rd singular він / вона / воно |
во́зить vózytʹ |
бу́де вози́ти, бу́де вози́ть, вози́тиме búde vozýty, búde vozýtʹ, vozýtyme |
| 1st plural ми |
во́зим, во́зимо vózym, vózymo |
бу́демо вози́ти, бу́демо вози́ть, вози́тимемо, вози́тимем búdemo vozýty, búdemo vozýtʹ, vozýtymemo, vozýtymem |
| 2nd plural ви |
во́зите vózyte |
бу́дете вози́ти, бу́дете вози́ть, вози́тимете búdete vozýty, búdete vozýtʹ, vozýtymete |
| 3rd plural вони |
во́зять vózjatʹ |
бу́дуть вози́ти, бу́дуть вози́ть, вози́тимуть búdutʹ vozýty, búdutʹ vozýtʹ, vozýtymutʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | возі́м, возі́мо vozím, vozímo |
| second-person | вози́ vozý |
возі́ть vozítʹ |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
вози́в vozýv |
вози́ли vozýly |
| feminine я / ти / вона |
вози́ла vozýla | |
| neuter воно |
вози́ло vozýlo | |
Derived terms
- See везти́ (veztý) for derived verbs.
Further reading
- Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “возити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
- Rusanivskyi, V. M., editor (2012), “возити”, in Словник української мови: у 20 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 20 vols] (in Ukrainian), volumes 3 (відстава́ння – ґура́льня), Kyiv: Ukrainian Lingua-Information Fund, →ISBN
- A. Rysin, V. Starko, Yu. Marchenko, O. Telemko, et al. (compilers, 2007–2022), “возити”, in Russian-Ukrainian Dictionaries
- A. Rysin, V. Starko, et al. (compilers, 2011–2020), “возити”, in English-Ukrainian Dictionaries
- “возити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
- “возити”, in Kyiv Dictionary (in English)
- “возити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua] (in Ukrainian)
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.