штипати

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *ščipati.

Pronunciation
  • IPA(key): /ʃtǐːpati/
  • Hyphenation: шти‧па‧ти

Verb

шти́пати impf (Latin spelling štípati)

  1. (transitive) to pinch, nip

Conjugation
Conjugation of штипати
Infinitive: штипати Present verbal adverb: шти́пајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: шти́па̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present штипам штипаш штипа штипамо штипате штипају
Future Future I штипат ћу1
штипаћу		 штипат ћеш1
штипаћеш		 штипат ће1
штипаће		 штипат ћемо1
штипаћемо		 штипат ћете1
штипаћете		 штипат ће1
штипаће
Future II бу̏де̄м штипао2 бу̏де̄ш штипао2 бу̏де̄ штипао2 бу̏де̄мо штипали2 бу̏де̄те штипали2 бу̏дӯ штипали2
Past Perfect штипао сам2 штипао си2 штипао је2 штипали смо2 штипали сте2 штипали су2
Pluperfect3 би̏о сам штипао2 би̏о си штипао2 би̏о је штипао2 би́ли смо штипали2 би́ли сте штипали2 би́ли су штипали2
Imperfect штипах штипаше штипаше штипасмо штипасте штипаху
Conditional I штипао бих2 штипао би2 штипао би2 штипали бисмо2 штипали бисте2 штипали би2
Conditional II4 би̏о бих штипао2 би̏о би штипао2 би̏о би штипао2 би́ли бисмо штипали2 би́ли бисте штипали2 би́ли би штипали2
Imperative — штипај — штипајмо штипајте —
Active past participle штипао m / штипала f / штипало n штипали m / штипале f / штипала n
Passive past participle штипан m / штипана f / штипано n штипани m / штипане f / штипана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Further reading
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.