снаћи

Serbo-Croatian

Etymology

From с- +‎ на́ћи.

Pronunciation
  • IPA(key): /snâːt͡ɕi/
  • Hyphenation: сна‧ћи

Verb

сна̑ћи pf (Latin spelling snȃći)

  1. (transitive) to befall, happen (used only in 3rd person)
  2. (reflexive) to manage on one's own (to find a way or solution, orient oneself etc.)

Conjugation
Conjugation of снаћи
Infinitive: снаћи Present verbal adverb: — Past verbal adverb: сна̏ша̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present снађем снађеш снађе снађемо снађете снађу
Future Future I снаћи ћу снаћи ћеш снаћи ће снаћи ћемо снаћи ћете снаћи ће
Future II бу̏де̄м снашао2 бу̏де̄ш снашао2 бу̏де̄ снашао2 бу̏де̄мо снашли2 бу̏де̄те снашли2 бу̏дӯ снашли2
Past Perfect снашао сам2 снашао си2 снашао је2 снашли смо2 снашли сте2 снашли су2
Pluperfect3 би̏о сам снашао2 би̏о си снашао2 би̏о је снашао2 би́ли смо снашли2 би́ли сте снашли2 би́ли су снашли2
Aorist снађох снађе снађе снађосмо снађосте снађоше
Conditional I снашао бих2 снашао би2 снашао би2 снашли бисмо2 снашли бисте2 снашли би2
Conditional II4 би̏о бих снашао2 би̏о би снашао2 би̏о би снашао2 би́ли бисмо снашли2 би́ли бисте снашли2 би́ли би снашли2
Imperative — снађи — снађимо снађите —
Active past participle снашао m / снашла f / снашло n снашли m / снашле f / снашла n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

Further reading
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.