прибити

Serbo-Croatian

Etymology

From при- +‎ бити.

Pronunciation
  • IPA(key): /prǐbiti/
  • Hyphenation: при‧би‧ти

Verb

прѝбити pf (Latin spelling prìbiti)

  1. (transitive) to nail (fix using a nail)
  2. (reflexive) to cuddle up closely, nestle up to sth, snuggle up to sth

Conjugation
Conjugation of прибити
Infinitive: прибити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: прѝбӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present прибијем прибијеш прибије прибијемо прибијете прибију
Future Future I прибит ћу1
прибићу		 прибит ћеш1
прибићеш		 прибит ће1
прибиће		 прибит ћемо1
прибићемо		 прибит ћете1
прибићете		 прибит ће1
прибиће
Future II бу̏де̄м прибио2 бу̏де̄ш прибио2 бу̏де̄ прибио2 бу̏де̄мо прибили2 бу̏де̄те прибили2 бу̏дӯ прибили2
Past Perfect прибио сам2 прибио си2 прибио је2 прибили смо2 прибили сте2 прибили су2
Pluperfect3 би̏о сам прибио2 би̏о си прибио2 би̏о је прибио2 би́ли смо прибили2 би́ли сте прибили2 би́ли су прибили2
Aorist прибих приби приби прибисмо прибисте прибише
Conditional I прибио бих2 прибио би2 прибио би2 прибили бисмо2 прибили бисте2 прибили би2
Conditional II4 би̏о бих прибио2 би̏о би прибио2 би̏о би прибио2 би́ли бисмо прибили2 би́ли бисте прибили2 би́ли би прибили2
Imperative — прибиј — прибијмо прибијте —
Active past participle прибио m / прибила f / прибило n прибили m / прибиле f / прибила n
Passive past participle прибијен m / прибијена f / прибијено n прибијени m / прибијене f / прибијена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.