вјерити

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From вје̏ра.

Pronunciation
  • IPA(key): /ʋjêriti/
  • Hyphenation: вје‧ри‧ти

Verb

вје̏рити pf (Latin spelling vjȅriti)

  1. (transitive, reflexive) to engage (to bind through legal or moral obligation to marry)
  2. (transitive) to betroth

Conjugation
Conjugation of вјерити
Infinitive: вјерити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: вје̏рӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вјерим вјериш вјери вјеримо вјерите вјере
Future Future I вјерит ћу1
вјерићу		 вјерит ћеш1
вјерићеш		 вјерит ће1
вјериће		 вјерит ћемо1
вјерићемо		 вјерит ћете1
вјерићете		 вјерит ће1
вјериће
Future II бу̏де̄м вјерио2 бу̏де̄ш вјерио2 бу̏де̄ вјерио2 бу̏де̄мо вјерили2 бу̏де̄те вјерили2 бу̏дӯ вјерили2
Past Perfect вјерио сам2 вјерио си2 вјерио је2 вјерили смо2 вјерили сте2 вјерили су2
Pluperfect3 би̏о сам вјерио2 би̏о си вјерио2 би̏о је вјерио2 би́ли смо вјерили2 би́ли сте вјерили2 би́ли су вјерили2
Aorist вјерах вјераше вјераше вјерасмо вјерасте вјераху
Conditional I вјерио бих2 вјерио би2 вјерио би2 вјерили бисмо2 вјерили бисте2 вјерили би2
Conditional II4 би̏о бих вјерио2 би̏о би вјерио2 би̏о би вјерио2 би́ли бисмо вјерили2 би́ли бисте вјерили2 би́ли би вјерили2
Imperative — вјери — вјеримо вјерите —
Active past participle вјерио m / вјерила f / вјерило n вјерили m / вјериле f / вјерила n
Passive past participle вјерен m / вјерена f / вјерено n вјерени m / вјерене f / вјерена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.