јав

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *(j)av(a). Akin to ја́ва, ја̑внӣ.

Pronunciation
  • IPA(key): /jâːʋ/

Noun

ја̑в m (Latin spelling jȃv)

  1. (archaic) announcement, notice
  2. (archaic) sign, information
  3. (archaic) appearance, occurrence
  4. (archaic) reality

Declension
Declension of јав
singular
nominative јав
genitive јава
dative јаву
accusative јав
vocative јаву
locative јаву
instrumental јавом

References
  • “јав” in Hrvatski jezični portal
  • “јав”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 2, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1967–1976, published 1990, page 551
  • Речник српскога језика (2007, Прво издање), Нови Сад: Матица српска, page 497
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.